9. i 10. marata 2008. godine odrzana je Beovizija. Medju dvadeset ucesnika naslo se mnogo interesantnih imena poput Jelene Tomasevic, grupe Zana, Beauty Queens, Negativ…Vec od samog pocetka se vodila velika polemika. Prvo se dosta pricalo o nastupu Goce Trzan, koja je trebala izvesti pjesmu „U zivot kockam se“, koju je ipak za Beoviziju izvela grupa „Zana“ koja je i autor istoimene pjesme. Naravno da Beovizija nije mogla proci bez nase i meni najdraze Leontine. Ove godine, sada vec po obicaju, se pojavila kao autor i muzike i teksta, za pjesmu „Nisi prvi“ koju izovodi Tamara Nikezic. Tamara Nikezic je zavrsila je Fakultet muzicke umjetnosti u Beogradu, odsjek za solo pevanje. Saradjivala je sa Narodnim pozoristem u Beogradu gde je nastupala u nekoliko predstava. Stipendista je skole Mario Del Monako preko koje je 2007. godine pohadjala Master Class za solo pjevace u Minhenu.
NISI PRVI
Koga varaš to, nismo se pronašli
i to je sve!
Zašto ćutimo, ljubav je trajala
i prošla je!
Zadnji čin, svetla gase se,
sad za kraj reci volim te.
Kao pre, slaži me,
i poljubi, nismo deca,
već smo ljudi, sve znam.
Koji dan, koji tren,
drugoj srce dao si,
tako lako pao si,
nisi prvi, al’ si poslednji.
Nazalost ova se pjesma nije plasirala u finale Beovizije, koje se odrzalo 10. marta u Sava centru. Medjutim pjesma koja je definitivno izazvala paznju od prvog susreta sa pjesmama, bila je pjesma „Zavet“ koju pjevaju grupa Beauty Queens (pet pratecih vokala, koje su pratile Mariju Serifovic prosle godine sa pjesmom „Molitva“). Djevojke su se u finalu Beovizije plasirale na trece mjesto. Autori pjesme su Vladimir Grajic i Sasa Milosevic – Mare, koji su ujedno i autori pobjednicke pjesme Evrovizije 2007. „Molitva“.
Ko na sivom pozlata
zadnja kap na žednim usnama,
Sunca zrak iznad teških oblaka
stojiš tu sred moga nemira.
Tako dalek i nem, ja ne znam dal smem,
da svojim te zovem.
Beli moj golube, kao zavet sveta ljubav je,
golube ime tvoga leta,
ako nas rastave, bele zastave,
nemoj dizati imaj veru,
da uvek ostaces tu, u meni,
ko žar u pepelu.
Davno jednom bilo je,
duše dve, ko jedna postale.
Sad si dalek i nem, ja ne znam dal smem,
da svojim te zovem.
Pjesma koja je takodjer po mom skromnom misljenju bila autenticna ove godine, bila je pjesma grupe Zana, u „Zivot kockam se“. Zana se nije plasirala u finale Beovizije, ali je u revijalnom programu finalne veceri, Zana dobila nagradu za najbolji tekst. Jelena Galonjic koja je autor teksta, je ipak odlucila da tu nagradu prepusti ziriju, govoreci da ce oni ipak oni znati najbolje sta da urade sa njom. 🙂
[URL=http://img205.imageshack.us/my.php?image=zzht8.png][IMG]http://img205.imageshack.us/img205/7517/zzht8.th.png[/IMG][/URL]
U ZIVOT KOCKAM SE
Mili zašto ovako, ljubav bacaš na pod,
kao prašnjavu stvar, što se gadiš od nje,
kad očistiću je.
Mili mogu ja bolje, čak i ona to zna,
tebi samo je slatko, da se vidiš na kratko,
da ti poljubac dam.
Mili šta ti to treba, to je prolazna stvar,
evo nađi joj kutak, voli je na trenutak,
al’ obećaj mi da zadnja ostajem ja.
U život kockam se, u džepu ni dinara,
na slepo prodam sve,što nisam ni imala.
U život kockam se, i ne brinem o tom,
učini mi bar, da propadnemo po mom.
Definitivno ocekivana pobjeda ove godine, bila je pobjeda Jelene Tomasevic. Pjesma koja na prvo slusanje odma „kupuje“. Jelenin vokal, je zaista bio na zavidnom polozaju i kao citav nastup. Autor muzike je Zeljko Joksimovic, a teksta Dejan Ivanovic.
ORO
Ko li miluje milo moje,
ko li usne te snene budi,
ne zaboravi ime moje,
kada krene dan da te ljubi,
klasje moje ne spavaj,
njega ljubi, mene uspavaj.
Ne lomi mi led, vodu nema,
ne soli mi ranu, suza nemam,
k'o li zaigra oro moje,
neka ne igra za nas dvoje,
klasje mene uspavaj.
Nuna nejjjj, nuna, nuna nejjj
Nuna nejjj, nuna, nuna, nejjj
Na Vidovdan, probudi me,
da ga opet pogledam.
Mada ono sto je izazvalo najvise paznje ove godine i od cega je citav Sava centar ustao na noge, bila je dodjela nagrada za zivotno djelo, koja je pripala prerano preminulom Tosetu Proeskom. Nagrada je urucena njegovom bendu, koji su odsvirali pjesmu „Cija si“ s kojom se je Tose predstavio na Beoviziji. Autor muzike i teksta je meni najdraza Leontina. Citav Sava centar je ustao na noge i svi su u glas pjevali …“jos ti na licu pise cija si“.., ne izostavljajuci nijedan stih. Znam da se suskalo prosle godine cini mi se, da su se Tose i Leontina trebali pojaviti na Budvanskom festivalu u duetu. Mislim da bi mi to bio onako top, nema dalje…nazalost nista od toga… 🙁
Ponovo si nocas mila,
lagala da nisi bila s njim,
ja to osetim.
Ponovo su usne tvoje,
drhtale ko da se boje
da ti ne oprostim.
Zasto ti je to,
trebalo zar nisi mogla ti,
priznati?
Jos su ti usne umorne,
i sve sto kazes znam da nije,
jos su ti suve cipele,
napolju znam da kisa lije,
jos su ti vreli obrazi,
u oku sjaj ne prolazi,
jos ti na licu pise cija si,
samo moja nisi!
Uzalud mi krijes lice,
znam te oci izdajice,
sve si odglumila.
Isprljana poljpucima,
otrovana dodirima,
znam da si lagala.
hhe doslsa da te pozzz
super blog
eheh pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz
tnx pozz i tebi 😉
ma super ti je ovaj blog dusooo :))))
juhic hejsi bejsi HVALA ahahahhahahhahaha 😉